ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА

Идеја о стварању заједничке државе Јужних Словена јавила се у првој половини 19. века. Код југословенских народа који су живели у Аустроугарској постојала су два мишљења о стварању заједничке државе. Једно је било за стварање југословенске заједнице у оквиру Аустроугарске, а друго за самосталну југословенску државу. Пропаст Аустроугарске у Првом светском рату убрзала је стварање самосталне државе Јужних Словена. Главни носиоци уједињења били су Српска влада и Југословенски одбор.

 СРПСКА ВЛАДА И УЈЕДИЊЕЊЕ

Децембра 1914, Српска влада је донела Нишку декларацију којом се исказује спремност за стварање југословенске државе. Овим актом она је истакла да поред ратних циљева за ослобођење, ратује и за „уједињење све наше неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца.“ Стварањем нове југословенске државе у којој би живели Срби, Хрвати и Словенци решавало се и српско национално питање. Коначно би се у истим границама нашли сви Срби расути по целом Балканском полуострву. Нишка декларација имала је за циљ и да уздрма јединство аустроугарске војске која је у великом броју била састављена од Југословена. Сматра се да је, у то време на балканском ратишту, у њеној војсци било око 20% Срба и 50% Хрвата.

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ИЗ АУСТРОУГАРСКЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ

У Југословенском одбору (1915) били су окупљени југословенски политичари из Аустроугарске који су се залагали за уједињење са Краљевином Србијом. Чинили су га Хрвати и Срби избегли из Аустроугарске. Најутицајнији међу њима били су Анте Трумбић, Иван Мештровић и Франо Супило. Српска влада и Југословенски одбор састаће се на Крфу 1917. ради договора о изгледу будуће државе. Крфском декларацијом договорено је да се нова држава зове Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Она ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија са династијом Карађорђевића на челу. Срби, Хрвати и Словенци су један народ са три имена у свему потпуно равноправни. 

Крајем рата у Загребу се јавио још један чинилац уједињења. То је било Народно вијеће. Залагало се за издвајање југословенских територија од Аустроугарске и за стварање независне државе која би се потом ујединила са Краљевином Србијом. Крајем октобра 1918. хрватски сабор је раскинуо све везе са Аустроугарском и проглашена је независна Држава Словенаца, Хрвата и Срба. У новембру, због претње Италије да заузме источну обалу Јадранског мора, рад на уједињењу је убрзан. 

ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СХС

Крајем новембра 1918. започео је процес југословенског уједињења. Прво је 25. новембра Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила сједињење Војводине са Србијом, а сутрадан је и Велика народна скупштина у Подгорици објавила свргавање династије Петровића и уједињење са Краљевином Србијом. Пошто је примио молбу Народног вијећа, регент Александар је 1. децембра 1918. прогласио уједињење Краљевине Србије са Државом Словенаца, Хрвата и Срба. На тај начин створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Од 1929. носиће име Краљевина Југославија. 

ГРАНИЦЕ НОВЕ ДРЖАВЕ

Границе нове државе коначно су утврђене тек крајем 1920. године. Успостављене су потписивањем посебних мировних уговора са сваком суседном државом. Разграничењем са Италијом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца морала се одрећи Истре и дела далматинске обале са острвима.