ДРЖАВНИ ПРОВИЗОРИЈУМ

Многи елементи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца прве три године нису били коначно уређени. Границе ће бити дефинисане тек 1919. и 1920. године уговорима са суседима (БРИГАМА)*. Држава није имала чак ни изабрани парламент, већ Привремено народно представништво чији су посланици изабрани владиним указом. Народно представништво имало је задатак да припреми изборе за скупштину чији би главни задатак био да донесе устав.

Али да би власт функционисала, већ децембра 1918, створена је влада на челу са Стојаном Протићем. Чланови владе били су Антон Корошец, Светозар Прибићевић и Анте Трумбић.

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

Крајем 1920. одржани су избори за уставотворну скупштину. Највише гласова су имале: Демократска станка (Љуба Давидовић) 92 посланика, Радикална (Никола Пашић) 91 посланик, Комунистичка партија Југославије 58 и Хрватска републиканска сељачка странка (Стјепан Радић) 50 посланика. Запажени резултат су оствариле Словенска лјудска странка (Антон Корошец) и Југословенска муслиманска организација (Мехмед Спахо). Због терористичког начина борбе КПЈ ће бити забрањена владином наредбом (Обзнана), а 1921. и Законом о заштити државе.  

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ 1921.

Уставотворна скупштина је после великих расправа, на Видовдан 28. јуна 1921. усвојила устав. По уставу Краљевина СХС је била уставна, парламентарна, централистичка монархија са династијом Карађорђевића на челу. Држава се делила на 33 жупаније (области) на челу са великим жупаном кога је именовао краљ. Жупаније су се делиле на округе, срезове и општине. Троимени народ Срби, Хрвати и Словенци су били равноправни. Могли су да исповедају своју веру, а оба писма ћирилица и латиница су равноправно коришћена.

ХРВАТСКО ПИТАЊЕ

Оваквим концептом устава није био задовољан Стјепан Радић, вођа ХРСС-а. Хрватска страна је желела да власт буде подељена у више центара да би се избегла доминација Срба. Због тога је Хрватска републиканска сељачка странка бојкотовала све институције нове државе и краља Александра. Ситуација ће се смирити 1925. када је Стјепан Радић признао монархију и променио име своје странке у Хрватска сељачка странка, али затишје је кратко трајало.

ПОЛИТИКА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

Краљ Александар (1921-1934) је сматрао да су Срби, Хрвати и Словенци један народ који се састоји од три племена (троимени народ). Због тога је и држава носила такво име, а и својим синовима је дао једно српско име Петар, хрватско Томислав и словеначко Андреј. После убиства посланика у скупштини одустао је од теорије троименог народа уводећи теорију југословенства. У спољној политици краљ Александар Карађорђевић је на страни сила победница – Велике Британије и Француске.
У намери да се очувају границе  настале после Првог светског рата, створио је два савеза: 1920. Малу Антанту коју су чинили Краљевина СХС, Румунија и Чехословачка и 1934. Балкански пакт у који је поред Краљевине Југославије укључена Грчка, Румунија и Турска.

*БРИГАМА – Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска, Аустрија.