ВЕК ИДЕОЛОГИЈА

Идеологија је скуп одређених идеја, веровања и вредности. Разне идеје о томе како треба да буде уређен свет јавиле су се после Француске револуције. У 19. веку најважније су либерализам, конзервативизам, национализам и комунизам.

 Либерализам - Залаже се за државно уређење које омогућава појединцу што већу слободу постигнуту кроз демократски процес под заштитом правне државе. У ширем смислу либерализам представља отвореност према новим  идејама, насупрот конзервативизму који се залаже за држање традиционалних принципа.

Конзервативизам - Конзервативци  се боре против наглих промена у друштву и желе да сачувају постојећи државни поредак. Они се залажу за традицију и поштовање хијерархије. 

Национализам – је идеологија која ставља интересе своје нације и државе изнад појединца и интереса других нација. Може довести до шовинизма - мржње према другим нацијама.    

Комунизам  и социјализам - Карл Маркс¹ је сматрао да ће диктатура радничке класе довести до бољег, комунистичког друштва у коме не би постојала подела људи на класе и приватно власништво. Социјализам је прелазни период од капитализма према комунизму.

ДОБА ИМПЕРИЈАЛИЗМА

Империјализам је настао крајем 19. века. Велики напредак и надмоћ Европе у разним областима живота довео је до става да је Европа изнад других делова света који су нецивилизовани и културно заостали, па је главни њен задатак био цивилизовати (цивилизаторска мисија) те области. Ово ће довести до негативних појава као што су расизам- оспоравање права другим расама и колонијализам - освајање и управљање територијама на којима живе народи другачије културе. Стицањем многих колонија поједине државе постале су велике колонијалне империје.

КОЛОНИЈАЛНЕ СИЛЕ 

Највећа колонијална империја била је Белика Британија. Своје колонијално царство стварала је на територијама Африке, Азије и Северне Америке. Њена најважнија колонија била је Индија - драгуљ у круни. Владала је још Канадом, Аустралијом, Египтом. Свој врхунац достигла је за време владавине краљице Викторије. Француска је била друга по снази колонијална држава. После Седмогодишњег рата² изгубила је велике поседе у Северној Америци. У Африци је поседовала Тунис, Алжир, Мароко, Мадагаскар, а у Азији је владала Индокином. Немачка и Италија закасниле су за поделу колонија. Ове државе ће покушати насилним путем да изврше прерасподелу света што ће довести до Првог светског рата.

БЛОКОВСКА ПОДЕЛА СВЕТА 

 Крајем 19. века однос држава које су имале велика колонијална пространства и оних који то нису почео је да бива све заоштренији. Јефтина радна снага и сировине из колонија утицале су на све већу снагу колонијалних царстава што је довело до поремећаја равнотеже снага међу државама. Ово ће бити узрок стварању два противничка војна савеза: Немачка, Аустроугарскa и Италија (1882) чиниле су блок Централних сила или Тројну алијансу. Као противтежа овом војном савезу формирао се блок Тројне антанте (1907) коју су представљале Русија, Француска и Велика Британија. На овај начин Европа се поделила на два дела: један који је чинила Централна, а други Западна и Источна Европа. Ова два војна блока биће главни актери Првог светског рата (1914-1918).

¹ Карл Макрс (1818-1883), писац Комунистичког манифеста и утемељитељ социјализма.

² Седмогодишњи рат траје од 1756  до 1763.