ОДНОС АУСТРОУГАРСКЕ ПРЕМА БАЛКАНУ 

Пошто је уједињењем Немачке 1871. потиснута из немачког света, Аустроугарска се окренула Балкану. На Берлинском конгресу 1878. добиће право да окупира Босну и Херцеговину. За управника постављен је Бенjамин Калај (1882-1903). Он се према Босни понашао као према аустроугарској колонији. Анексијом 1908. Босна и Херцеговина је коначно отргнута из окриља Османског царства и прикључена Аустроугарској. Даљи правац њеног ширења био је према Солуну што ће довести до сукоба са независним балканским државама.

ОДНОС ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА ПРЕМА БАЛКАНУ

Иако је већ одавно на издисају, због чега га многи називају - болесник на Босфору, Османско царство још увек влада великим деловима Балканског полуострва. Феудални систем и подела становништва по верској основи лишавали су многе становнике царства њихових права. Најугроженији су били хришћани. Младотурском револуцијом 1908. група либералних официра покушала је да спроведе модернизацију државе. Због младотурског национализма, ни ова промена није допринела суштинском побољшању положаја балканских народа.

РИВАЛСТВО АУСТРОУГАРСКЕ И РУСИЈЕ 

На Балкану су се укрштали интереси два царства. Аустроугарска је намеравала да се шири према Солуну, а Русија да запоседне Босфор и Дарданеле како би контролисала пловне путеве. Аустроугарску су због својих колонијалних интереса подржавале Немачка и Велика Британија, а Русију православни балкански народи. Ово ће определити Русију да подржи балканске народе у стварању својих националних држава.

Првим балканским ратом (1912) и Првим светски ратом (1914-1918) балкански народи су се коначно ослободили Османског и Аустроугарског царства. На Балкану почетком 20. века постојало је 6 националних држава: Грчка, Румунија, Србија, Црна Гора, Бугарска и Албанија.

НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ И БАЛКАНСКИ НАРОДИ

1. Грци - После устанка 1821-1829. јужни део Грчке стиче независност. Аутократског краља Отона Баварског војска је збацила и на његово место довела данског принца Ђорђа I.
   У његово време Грчка добија либералан устав (1864) и територијално проширење на Јонска острва, Тесалију, део Епира, Крит. У току балканских ратова председник грчке владе био је Елефтериос Венизелос.
2. Румуни -Влашка и Молдавија се 1859. уједињују под влашћу молдавског кнеза Александра Кузе. Он је донео устав и укинуо кметство. Његов наследник Карол Хоенцолерн (1866-1914) донео је држави независност 1878. и проширење на Бесарабију и Добруџу. Румунија је 1881. године постала краљевина.
3. Бугари - Берлинским конгресом 1878. створене су Кнежевина Бугарска (северно од планине Балкан) и Источна Румелија. Пловдивским превратом 1885. ова два дела Бугарске се уједињују. После кратке апсолутистичке владавине Александра Батемберга на чело Бугарске је постављен кнез Фердинанд Кобург. Он ће 1908. прогласити пуну независност.
4. Албанци - Од 17. века 70% су муслимани. Због Берлинског конгреса оснивају Албанску или Призренску лигу (1878) чији је циљ био стварање националне државе. Три године касније Турска укида Призренску лигу. Стварају државу тек 1912. године уз велику подршку Аустроугарске.