ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

После стицања независности 1878. велики део српског народа живео је у Аустроугарском и Османском царству. У Османском царству Срби су живели на простору Старе Србије, Македоније, Босне и Херцеговине. Ту је положај Срба био неповољан јер су као раја, бесправно немуслиманско становништво, морали да плаћају низ високих феудалних пореза. Од укидања Пећке патријаршије (1766) морали су да иду на литургију која је служена на грчком језику, а и рад школа је зависио од грчких свештеника. Србија је поправљала положај српског народа на овом подручју давањем материјалних средстава, слањем учитеља и свештеника и разним дипломатским акцијама.

СРБИ У СТАРОЈ СРБИЈИ

Стара Србија је обухватала Рашку област, Косово с Метохијом и северну Македонију са Скопљем. У ово време Турску је захватила анархија, па су Албанци све више вршили притисак на Србе који су живели на Косову и Метохији. Сматра се да је у раздобљу од 1876. до 1912. са овог простора исељено преко 150.000 људи. Почетком 20. века Аустроугарска се мешала у односе између Срба и Албанаца. Подржавала је стварање албанске  националне државе, насупрот српских државних интереса.

СТАЊЕ У МАКЕДОНИЈИ

Крајем 19. и почетком 20. века становници Македоније нису имали развијену свест о припадности македонском народу. Зато су Србија, Бугарска и Грчка кроз пропаганду присвајале македонско становништво као своје. Циљ им је био да се македонски народ нађе у њиховим националним границама. Ово питање привремено је решено Другим балканским ратом, поделом Македоније на српски, бугарски и грчки део.

АУСТРОУГАРСКА УПРАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Босна и Херцеговина је одлуком Берлинског конгреса (1878) била и даље турска провинција, али под управом Аустроугарске. Тек ће анексијом 1908. ова област постати саставни део Аустроугарског царства. Босном је две деценије управљао Бенjамин Калај¹⁾. Он је одговарао директно влади у Бечу. Калај је имао план да од Муслимана, Срба и Хрвата створи нову, босанску нацију – Бошњаке,  па је због тога  гушио све националне посебности (ћирилица). Чак је и своју књигу „Историју српског народа“ забранио. И муслимани су били угрожени  аустроугарском владавином. Они ће се заједно са Србима борити за аутономију Босне и Херцеговине.

ПРИЛИКЕ ПОСЛЕ АНЕКСИЈЕ 1908.

После анексије стање у Босни и Херцеговини није се битније променило. Године 1910. донет је Устав и успостављен парламент – босански сабор. Због лошег изборног система Срби нису могли остварити своја права. Прикључење Босне и Херцеговине Аустроугарском царству највише је узбудило духове омладине. Због тога ће се у њиховим редовима основати револуционарна организација - Млада Босна. Циљ јој је био остварење југословенског уједињења под вођством Србије. Поред Срба окупљала је део Муслимана и Хрвата. Најпознатији припадник „Младе Босне“ био је Гаврило Принцип. Он ће извршити атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, што ће представљати повод за Први светски рат.

¹⁾ Бенјамин Калај – гувернер Босне и Херцеговине под аустроугарском окупацијом од 1882. до 1903.