СТИЦАЊЕ НЕЗАВИСНОСТИ

После устанка у Босни и Херцеговини (1875) и Црна Гора се укључила у рат за независност (1876-78). Поред стицања независности, главни ратни циљеви били су јој територијално ширење на Херцеговину и излаз на Јадранско море. Црногорци су однели сјајне победе на Вучјем долу и Фундини, а касније су ослободили Никшић, Бар и Улцињ. На Берлинском конгресу (1878) Црној Гори је призната независност и територијално проширење на Никшић, Колашин, Спуж, Жабљак, Подгорицу, а у приморју Бар и Улцињ. Херцеговину је окупирала Аустроугарска.

 МОДЕРНИЗАЦИЈА ДРЖАВНИХ ИНСТИТУЦИЈА

Реформом државне управе (1879) књаз Никола Петровић (1860-1918) оснива Државни савет, министарства и Велики суд. Државни савет је био законодавна и највиша надзорна власт одговорна кнезу. Даље законско уобличавање државе наставља Валтазар Богишић када саставља Општи имовински законик којим сe утврђују правне установе које су живеле у народу. У 19. веку Црна Гора има само дипломатског представника у Цариграду, а стајаћа војска се формира тек 1896. године.   

УСТАВ ИЗ 1905. И ОСНИВАЊЕ СТРАНАКА

По савету руског цара, књаз Никола је објавио да ће народу подарити устав.¹⁾По уставу Црна Гора је била уставна и наследна монархија, али не и праламентарна. Књазу је донекле била ограничена власт, али он је и даље могао да поставља чиновнике и да сазива седнице Народне скупштине. Поред кнеза, скупштина је била други важан орган власти. Без сагласности скупштине ни један закон није могао бити донет. После доношења устава формиране су политичке странке (1907). На страни књаза Николе била је Права народна странка или праваши, а опозицију власти чинила је Народна странка – клубаши.

ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВСТВА

На педесетогодишњицу своје владавине, Никола Петровић се 1910. прогласио за краља. Беч је први Црну Гору признао за краљевину. Проглашавањем краљевине Црној Гори је порастао међународни углед.²⁾ 

ОДНОС СА ВЕЛИКИМ СИЛАМА И СРБИЈОМ

Односи са Аустроугарском због анексије Босне и Херцеговине били су затегнути. Краљ Никола Петровић се у спољној политици ослањао на Русију. Тамо је удао своје две кћери, а пошто је и Јелена била удата за италијанског краља, с правом се може рећи да је био „таст Европе“. Никола Петровић је истицао да је његова династија старија од Обреновића, па је сматрао да српство треба да се уједини под његовом династијом. Због тога су односи са Обреновићима били лоши. После мајског преврата и доласка Петра Карађорђевића на власт, доћи ће 1907. и до прекида односа. Због „бомбашке афере“ ухапшени су студенти који су планирали атентат на књаза. Никола је за ово оптужио Николу Пашића и српску власт. Последице овога биле су повлачење српског посланика са Цетиња и слабљење политичких веза са Србијом. Несугласице су преброђене већ следеће године, током анексионе кризе.  

¹⁾Стеван Ћурчић је творац црногорског устава по угледу на српски устав из 1869. године.

²⁾Престоница Црне Горе налазила се на Цетињу.