НАМЕСНИШТВО 1889-1893.

Краљевску власт за време Александровог малолетства вршило је намесништво. Намесници су били Јован Ристић, Јован Белимарковић и Коста Протић. За ово време четири радикалске владе управљале су државом по Уставу из 1888. Намесничка власт је окончана када је краљ Александар државним ударом 1893.¹⁾ збацио  намеснике и пре времена се прогласио пунолетним.

ОБЕЛЕЖЈЕ АЛЕКСАНДРОВЕ ВЛАДВИНЕ

Десетогодишња Александрова владавина била је веома нестабилна. Извршено је више државних удара, промењено је дванаест влада и три устава. Да би радикалима стао на пут, 1894. вратио је стари Устав из 1869. године. На крају, од 1897. до 1900. завео је лични режим. У ово време, влада др Владана Ђорђевића радила је на економском напретку Србије и јачању њене војске.

ДВА КРАЉА

Од 1897. краљ Милан се поново настанио у Србији. Постављен је за команданта војске, где је модернизацијом и опремањем војних јединица Србију припремио за будуће Балканске ратове. Међутим, опозиција је била незадовољна присуством краља Милана у земљи. То ће кулминирати покушајем његовог убиства. Напад је био неуспешан, а за Ивањдански атентат оптужени су радикали.

АЛЕКСАНДРОВА ЖЕНИДБА

Питање женидбе краља Александра било је од велике важности јер је то значило опстанак династије Обреновића. Али краљева изабраница, дворска дама његове мајке Драга Машин, била је десет година старија, раније већ удавана и нероткиња. Против овог брака били су сви. Да поправи утисак краљ је земљи подарио Устав 1901. Међутим, углед династије већ је био пољуљан, а у официрским круговима ковала се завера.

МАЈСКИ ПРЕВРАТ 1903.

После смрти краља Милана у Бечу 1901. године, официри су се окренули против краља Александра. И расположење народа се погоршало, пошто је краљ после мартовских демонстрација 1903. извршио још један државни удар. Завереници, под вођством Драгутина Димитријевића Аписа, упали су у ноћи 29. маја 1903.²⁾  у двор и убили краља и краљицу, а тела избацили кроз прозор. На овај начин угасила се династија Обреновића.

      Последице Мајског преврата:

1.Промена династије: на власт долазе Карађорђевићи,                                            2.Промена унутрашње политике: радикали постају владајућа станка, уводи се праламентарна владавина,                                                                                         3.Промена спољне политике: Србија се окреће Русији и  силама Антанте.

СПОЉНА ПОЛИТИКА

Од Берлинског конгреса (1878) краљ Милан је водио аустрофилску³⁾ политику. Тајном конвенцијом 1881. Србија се обавезала да неће склапати савезе са другим државама без знања Аустроугарске. Везивање Србије за Аустроугарску имало је своје добре и лоше последице. Укључивање Србије у савремене европске токове било је позитивно, док је политичка везаност за Аустроугарску била негативна. Александар је наставио аустрофилску политику, али је и са Русијом гајио добре односе. До потпуног прекида са Аустроугарском доћи ће после Мајског преврата 1903. године.

¹⁾Државни удар – преузимање власти супротно уставу.

²⁾По новом календару то је 11. јун 1903.

³⁾Аустрофилска политика – политика наклоњена Аустроугарској.