КАРАКТЕР ЕВРОПСКЕ ПОЛИТИКЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

 Међуратна политика Европе може се поделити на два периода: први, када водећу реч у политичким односима имају победнице Првог светског рата и други, када доласком Хитлера на власт 1933. почиње период агресивне политике фашистичких држава Немачке и Италије и милитаристичког Јапана. Први сигнал да ове државе не желе решавати проблеме мирним путем представља њихово напуштање Друштва народа.

ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА

Идеја о стварању заједничке државе Јужних Словена јавила се у првој половини 19. века. Код југословенских народа који су живели у Аустроугарској постојала су два мишљења о стварању заједничке државе. Једно је било за стварање југословенске заједнице у оквиру Аустроугарске, а друго за самосталну југословенску државу. Пропаст Аустроугарске у Првом светском рату убрзала је стварање самосталне државе Јужних Словена. Главни носиоци уједињења били су Српска влада и Југословенски одбор.

ОДЛИКЕ ФАШИЗМА

Велика  економска криза и тешки услови Версајског мира довешће до пропасти демократског система у неким државама Европе.  Те државе ће покушати да нађу излаз у фашизму, новом политичком покрету који се први пут јавио у Италији. У Немачкој је био познат под називом нацизам. Фашисти  су сматрали да је држава институција која треба у потпуности да надзире сваки део друштвеног живота својих становника. Главне одлике фашизма су диктатура, агресија, национализам, антисемитизам и расизам. Ово су биле вредности које су фашистички диктатори желели да спроведу у дело.

ОКУПАЦИОНА ПОДЕЛА СРБИЈЕ

После повлачења српске војске извршена је окупациона подела Србије. Аустроугарска је под својом влашћу држала северну и западну, а Бугарска јужну и југоисточну Србију. У аустроугарској окупационој зони била је организована привредна експлоатација становништва. Одузимање стоке и пољопривредних производа постала је свакодневна стварност. Глад која се у Србији појавила однела је око 8.000 људи. Стање у бугарској окупационој зони било је још теже. Бугарска је, не бирајући средства, вршила бугаризацију Срба.

 ВЕРСАЈСКИ МИРОВНИ СИСТЕМ

Мировна конференција почела је са радом 18. јануара 1919. године у дворцима око Париза. Водећу реч на конференцији имале су САД, Британија, Француска и Италија. Већина држава победница  настојала је да приграби што већи плен за себе. Амерички председник Вудро Вилсон (14 тачака) сматрао је да сваки народ треба да одређује своју политичку будућност, а не силе победнице тајном дипломатијом. Ово је био разлог да Америка повуче свог представника са мировне конференције. 

ПОЧЕТАК РАТА

Аустроугарска је за убиство Франца Фердинанда оптужила Краљевину Србију. Неколико дана после ултиматума1), 28. јула 1914. Србији је објављен  рат. Под врховном командом регента Александра и начелника генералштаба војводе Путника, три српске армије предводили су Петар Бојовић, Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм. Главни напад аустроугарске Балканске војске, под командом Оскара Поћорека, уследио је преко Дрине.