Evropa između dva svetska rata - Istorijski kabinet

Evropa između dva svetska rata

Европа између два светска рата (1919-1939)

ОДЛИКЕ ФАШИЗМА

Велика  економска криза и тешки услови Версајског мира довешће до пропасти демократског система у неким државама Европе.  Те државе ће покушати да нађу излаз у фашизму, новом политичком покрету који се први пут јавио у Италији. У Немачкој је био познат под називом нацизам. Фашисти  су сматрали да је држава институција која треба у потпуности да надзире сваки део друштвеног живота својих становника. Главне одлике фашизма су диктатура, агресија, национализам, антисемитизам и расизам. Ово су биле вредности које су фашистички диктатори желели да спроведу у дело.

ФАШИЗАМ У ИТАЛИЈИ

benito musoliniФашистички покрет настао је у Италији 1919. Вођа покрета био је Бенито Мусолини (дуче). Сматрао је да уз помоћ силе  треба да дође на власт. За то су му послужиле приватне војне јединице црнокошуљашиПосле пада владе 1922. фашисти су кренули на Рим. Да избегне оружани сукоб италијански краљ је понудио Мусолинију да састави владу. После три године Мусолини је укинуо скупштину и прогласио се за диктатора. На тај начин увео је једнопартијски систем и ставио под своју контролу цело италијанско друштво и државу.

НАЦИЗАМ У НЕМАЧКОЈ

mein kamph.225x225-75Нестабилна економска и политичка ситуација у Немачкој после Првог светског рата изнедрила је Немачку национал-социјалистичку радничку партију на челу са Адолфом Хитлером. Скраћено су ову партију називали Нацистичка, а њене припаднике нацистима.  У својој књизи Моја борба Хитлер је изложио свој политички програм. Желео је да путем силе и терора Немачку поново учини јаком. Сви Немци ће се наћи у великој Немачкој, а немачки животни простор ће се проширити на исток на штету других народа. Сматрао је да су Немци виша раса, а на пример Јевреји нижа и да због тога немају право да буду грађани Трећег рајха. На власт је дошао после парламентарних избора 1933. пошто му је као вођи најјаче странке понуђено место канцелара (председника владе). Врло брзо укинуо је странке и завео диктатуру, а када је умро стари председник Хинденбург спојио је функцију канцелара и председника државе. Тако је Немачка сада,уместо Bајмарске републике,постала Трећи рајх на челу са фирером - Адолфом Хитлером.

КОМУНИЗАМ У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ

Joseph Stalin and Vladimir LeninОктобарском револуцијом 1917. у Русији је заведен нов, социјалистички друштвени поредак. Карактерише га диктатура, једнопартијски систем, одсуство приватне својине и потпуна контрола друштвеног живота становника. Русија је за време комунизма два пута мењала име. Прво се звала Руска Совјетска Социјалистичка Република, а од 1922. Савез Совјетских Социјалистичких Република. После смрти Лењина од 1924. године  власт је преузео Јосиф Висарионович Џугашвили – Стаљин (1924-1953.).

gulagСву моћ у совјетској држави имала је Свесавезна комунистичка партија бољшевика чије су основне карактеристике биле дисциплина и централизам. Тридесетих година 20. века дошло је до тзв. чистки. Свако ко се није слагао са политиком партије и Стаљина био је прогањан у Сибир или ликвидиран. Сматра се да је у чисткама страдало око 20 милиона људи.  Пропагандом је изграђен Стаљинов култ личности као непогрешивог вође који је достојан дивљења и без кога совјетско друштво не би било сигурно. Начин Стаљинове владавине често се назива стаљинизам, а односи се на једноумље, прогон и убиства неистомишљеника.