Evropa i svet posle Prvog svetskog rata - Istorijski kabinet

Evropa i svet posle Prvog svetskog rata

Европа и свет после Првог светског рата

 ВЕРСАЈСКИ МИРОВНИ СИСТЕМ

vudro vilson

Мировна конференција почела је са радом 18. јануара 1919. године у дворцима око Париза. Водећу реч на конференцији имале су САД, Британија, Француска и ИталијаВећина држава победница  настојала је да приграби што већи плен за себе. Амерички председник Вудро Вилсон (14 тачака) сматрао је да сваки народ треба да одређује своју политичку будућност, а не силе победнице тајном дипломатијом. Ово је био разлог да Америка повуче свог представника са мировне конференције. 

Teritorijalni gubici Nemačke

Од свих мировних уговора најважнији је био Версајски уговор потписан између Француске и Немачке. Немачка је морала да врати Француској Алзас и Лорен и да јој уступи на управљање Сарску област. Поред овога морала је да се одрекне свих колонија и да плати велику ратну одштету. Ово ће поткопати немачку економску моћ и довести по поремећаја равнотеже снага у Европи.

ДРУШТВО НАРОДА

На Мировној конференцији у Паризу 1919. основано је Друштво народа1. Главни циљ Друштва народа био је да се бори за очување мира у свету. У случају спорова, да не би дошло до рата, државе су биле обавезне да на миран начин дођу до решења. Незадовољне новим поретком Јапан, Немачка и Италија  ће напустити Друштво народа. На овакав начин вратила се политика насилног решавања проблема што ће представљати увод у Други светски рат. После Другог светског рата Друштво народа ће заменити Организација уједињених нација.

 ВЕЛИКА ЕКОНОМСКА КРИЗА 1929.

black-tuesday-headlinekriza 1929Крајем двадесетих година 20. века Европа и свет су ушли у велику економску кризу. Због слабог планирања производње развијене државе су производиле много више производа него што су могле да продају. Ово ће довести до смањења производње и масовног отпуштања радника. Дана 29. октобра 1929. на „црни уторак“  дошло је до слома берзе у Њујорку и до пропасти целог банкарског система. Криза која се остетила у целом свету имала је за последицу највећу незапосленост до тада. Амерички председник Френклин Рузвелт успео је новим економским мерама (New deal,1933) да превазиђе кризу и да путем јавних радова (путеви, пруге) запосли становништво. Ускоро је оживљен банкарски систем, а САД су се вратиле у нормалне економске токове.

НАПРЕДАК НАУКЕ И ТЕХНИКЕ

flemingПосле Првог светског рата нарочито напредују природне науке физика, медицина, биологија и хемија. Откривене су нове врсте честица неутрон и позитрон, а белгијски физичар Жорж Ламетр објавио је теорију настанка свемира из великог праска. У медицини је 1928. Александар Флеминг открио пеницилин,2 а ускоро су пронађене и вакцине против тетануса и жуте грозницеТехничка открића која су променила индустрију у другој половини 19. века сада су све доступнија савременом човеку. Радио је постао уобичајени уређај, а средином тридесетих година почео је да се емитује и телевизијски програм. Захваљујући покретној траци, коју је први употребио Форд у својој фабрици, аутомобили су постали све присутпачнији обичном грађанину. 

ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ

1920 flappers in Paris

elingtonГодине треће деценије 20. века обично се називају "Златне двадесете". Оне представљају период уласка у модерно, савремено доба. Друштвени живот, у коме равноправно место заузимају и жене, сада је много слободнији. У клубовима се слуша џез, а чарлстон је најпопуларнији плес. Прохибиција, забрана точења алкохола довела је у САД до великог пораста криминала. То је доба великих гангстерских банди, као што је била банда Ал Капонеа. Најпопуларнији клуб у Њујорку био је Котон клаб. Ту се свирала најбоља џез музика са познатим извођачима као што су Дјук Елингтон, Луј Армстронг и Били Холидеј. Познате филмске звезде из тог доба су Грета Гарбо, Рудолф Валентино и Чарли Чаплин.

1) Вудро Вилсон је добио Нобелову награду за мир због оснивања Друштва народа, мада САД нису биле члан те организације.

2) Александар Флеминг је за откриће пеницилина добио Нобелову награду 1944. године.