Kraljevina Jugoslavija 1929-1941.

Краљевина Југославија 1929-1941.

АТЕНТАТ У СКУПШТИНИ, 20. ЈУН 1928.

ubistvo u skupstiniНерешено хрватско питање и сукоб посланика Хрватске сељачке странке и радикала достићи ће врхунац 20. јуна 1928. године, када је радикалски посланик Пуниша Рачић у скупштини убио хрватске посланике Павла Радића и Ђуру Басаричека, а смртно ранио Стјепана Радића.  Након убиства, комплетна хрватска опозиција се повукла из скупштине, а краљ Александар је овај догађај искористио да уведе диктатуру, узимајући сву власт у своје руке.

ШЕСТОЈАНУАРСКА ДИКТАТУРА 1929-1931. 9 banovina

Укидањем Устава и распуштањем Скупштине, краљ Александар је   6. јануара 1929. завео  лични режим. За председника владе је поставио генерала Петра Живковића, а себе је прогласио носиоцем целокупне власти у земљи. Исте године, желећи да очува јединство „југословенске нације“, држави је променио име у Краљевина Југославија, а замљу је поделио на 9 бановина, које су добиле име по рекама, осим приморске. Шестојануарска диктатура се завршила доношењем Октроисаног устава из 1931. године, по коме је краљ могао поступати и мимо уставних прописа. 

НАМЕСНИШТВО 1934-1941. КНЕЗ ПАВЛЕ

Namesnici Pavle KДоласком Хитлера на власт 1933, политичка клима у Европи се променила у корист фашистичких држава Немачке и Италије. Да ојача однос са Француском, краљ Александар је кренуо у званичну посету министру спољних послова Лују Бартуу.   Међутим, испред палате Берзе у Марсељу, 9. октобра 1934, извршен је атентат у коме су убијени краљ Александар и Луј Барту. Атентатор је био Владо Черноземски, члан ВМРО-а, потпомогнут од усташа, сепаратистичких организација које су се залагале за отцепљење Македоније и Хрватске из Југославије. Пошто је престолонаследник Петар II био малолетан, државом ће владати намесништво до 1941. Главни намесник био је кнез Павле Карађорђевић, брат од стрица краља Александра. За време намесништва променило се неколико влада: Богољуба Јевтића, Милана Стојадиновића, Драгише Цветковића.

ВЛАДА МИЛАНА СТОЈАДИНОВИЋА 1935-1939. 

izbori1938За време Намесништва најдуже се одржала влада Милана Стојадиновића и његове странке Југословенске радикалне заједнице (Радикали, СЛС, ЈМО). Као председник владе и  угледни економиста, успео je да јавним радовима и развојем индустрије повећа запосленост у градовима, а до краја његове владе дугови сељака били су преполовљени. Желео је да уз помоћ Немачке, Италије и папе изврши притисак на хрватске странке за решење хрватског питања. Због тога он ступа у добре политичке односе са Немачком и Италијом што резултира већом трговинском разменом са овим државама. Са папом је склопио Конкордат, али због противљења Српске православне цркве (Крвава литија, 1937.) до ратификације у скупштини никада није дошло. Пошто није решио хрватско питање, од кнеза Павла није добио мандат за формирање нове владе. Нови председник владе постао је Драгиша Цветковић.

BanovinaHrvatСПОРАЗУМ ЦВЕТКОВИЋ - МАЧЕК: БАНОВИНА ХРВАТСКА 

Главни задатак владе Драгише Цветковића био је да се договори са Хрватима. Споразум Цветковић – Мачек склопљен је 26. августа 1939. године.  По споразуму створена је Бановина Хрватска, територија која је обухватала хрватски народ у Савској и Приморској бановини као и деловима суседних бановина. За првог бана изабран је Иван Шубашић. Хрвати су добили свој сабор и самосталност у управи, финансијама и просвети, а председник Хрватске сељачке странке, Владко Мачек је постао потпредседник владе (влада Цветковић-Мачек). Ово стање је кратко трајало, јер је убрзо почео Други светски рат.