Život u okupiranoj Srbiji i Solunski front - Istorijski kabinet

Život u okupiranoj Srbiji i Solunski front

Живот у окупираној Србији и Солунски фронт

ОКУПАЦИОНА ПОДЕЛА СРБИЈЕ

Okupaciona podelaПосле повлачења српске војске извршена је окупациона подела Србије. Аустроугарска је под својом влашћу држала северну и западну, а Бугарска јужну и југоисточну Србију. У аустроугарској окупационој зони била је организована привредна експлоатација становништва. Одузимање стоке и пољопривредних производа постала је свакодневна стварност. Глад која се у Србији појавила однела је око 8.000 људи. Стање у бугарској окупационој зони било је још теже. Бугарска је, не бирајући средства, вршила бугаризацију Срба.

Забрањена је употреба српских имена, језика и писма. Петровићи, Марковићи и Живковићи сада су постали Петрови, Маркови и Живкови. Чувари српског националног идентитета, учитељи и свештеници, хапштени су и убијани.   

ЖИВОТ У ОКУПИРАНОЈ СРБИЈИ

Недаћe становништва у окупираној Србији биле су још веће због лоше прехране, здравствених и хигијенских услова. Сељачка газдинства одржавана су  великом муком. Због недостатка мушке радне снаге деца, жене и старци били су принуђени на тежак рад. Окупационе власти организовале су и принудни рад како би се поправили друмови и пруге које би користила аустроугарска војска. Ко би се успротивио окупаторским властима строго је кажњаван. Као посебна казнена мера било је одвођење српског становништва у аустроугарске логоре. Најпознатији су били Нежидер и Арад. До фебруара 1917. у непријатељским логорима било је око 150.000 заробљеника српске националности.

ТОПЛИЧКИ УСТАНАК 1917.

kosta vojinovicKosta PecanacСви ови притисци нису успели да сломе дух српског народа. Он је од почетка пружао разне видове отпора -  од бојкотовања окупаторских наредби до отвореног оружаног устанка. Фебруара 1917. почео је једномесечни Топлички устанак. Повод за устанак било је регрутовање српског становништва за бугарску војску. Велики број младића стасалих за војску са подручја Топлице, Јужне Мораве и Копаоника одметнуо се у шуме.  Ту су започели борбу против окупаторских власти. Предводници устанка били су Коста Војиновић и Коста Миловановић Пећанац. Обрачун са устаницима био је свиреп. Заробљавања није било, а према подацима аустријских власти убијено је око 20.000 људи. Топлички устанак био је једини савезнички устанак на окупираној територији у току Првог светског рата.

СОЛУНСКИ ФРОНТ

proboj solunskog frontaПоред војске, на Крфу су били смештени државни органи Краљевине Србије - Народна скупштина и Влада. Ово острво и истоимени град постали су Србија у малом. Ту се српска војска врло брзо опоравила после чега је у априлу 1916. пребачена на Солунски фронт. Срби и савезници су у јесен 1916. однели победе  на Кајмакчалану и Битољу. На овај начин Србија се симболично вратила на своју државну територију. После тога, Солунски фронт се стабилизовао све до 15. септембра 1918. Тада је дошло до пробоја фронта. Силовитим нападом српске јединице под командом Живојина Мишића и савезници на челу са Франше д`Епереом  разбили су бугарску одбрану. Крајем септембра и октобра Бугарска и Турска су капитулирале, а српска војска је 1. новембра освојила Београд.

ПОСЛЕДИЦЕ РАТА

Србија је платила огромну цену рата. Живот је изгубило око 1.200.000 људи што је износило више од четвртине укупног броја становника. Погинуло је преко половине мушког становништва, а пола милиона деце остала су без хранитеља. Материјална штета процењује се на 6 милијарди златних франака.