Epoha napretka - Istorijski kabinet

Epoha napretka

 Епоха напретка

"BELLE EPOQUE" - ЛЕПО ДОБА"

belle epoque 21

Време од Француско-пруског рата 1871. године, па до Првог светског рата 1914. године, је раздобље мира у историји Европе. У то доба долазе до изражаја позитивне последице Друге индустријске револуције. Оне се огледају у наглом развоју индустријске производње, порасту животног стандарда становништва и наглом развоју европских градова. Све ово, и велико богатство које се сливало из далеких колонија, обележило је то време као - лепо доба.

НАУКА И УМЕТНОСТ

darvin„Лепо доба“ бележи велики напредак и у науци. Формирају се познате научне теорије о еволуцији (Дарвин), релативности (Ајнштајн), периодни систем елемената (Мендељејев), а ускоро ће се рендгенски зраци користити у медицини. Пронађени су узрочници маларије и туберкулозе (Кох), а Луј Пастер ће патентирати вакцину против беснила. У науци влада позитивистичко мишљење које се ослања на разум, науку и напредак.  Најзначајнији
balzakпредставници овога доба у књижевности су Оноре де Балзак, Емил Зола, Стендал, Достојевски, Тoлстој. Они су реално и критички писали о појединцу и друштву.  Водећи стилови у књижевности били су реализам и натурализам. Сликари ове епохе у своја дела уносе лични доживљај реалности – импресију. Најпознатији импресионисти били су Клод Моне, Огист Реноар и Пол Сезан.

ДРУГА ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА

edisonДруга индустријска револуција представља teslaкорениту промену у производњи коришћењем нафте и електричне енергије у другој половини 19. века. Револуционарна открића утицаће на  проналаске  који ће обележити и следећи - 20. век. Проналасци везани за струју су сијалица (Томас Едисон), динамо (Сименс), телефон (Бел и Греј), радио (Маркони и Тесла), електромотор на наизменичну струју (Тесла), телефонски калем (Пупин). Проналасци који су допринели развоју саобраћаја су мотор са унутрашњим сагоревањем (Ото,Дизел), аутомобил (први серијски аутомобил Форд Т), ваздушни брод (Цепелин), трамвај (Сименс), авион (браћа Рајт). Железница која је повезивала Њујорк и Сан  Франциско изграђена је 1869, а исте године прокопан је и Суецки канал.

ПОСЛЕДИЦЕ ИНДУСТРИЈСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Велики напредак изазвао је и велике последице у друштву. Људи су са села похрлили у градове где су налазили нова занимања. На овај начин градско становништво се увећавало, али је растао и број градске сиротиње. Радило се најмање 10 сати дневно. Деца су често радила у фабрикама без плате. Радничка удружења су преговорима са послодавцима успели да побољшају положај  радника. После Првог светског рата радно време је смањено на 8 сати дневно, а дечији рад био је ограничен. Индустријски напредак није могао да обезбеди посао за све. Због тога се из слабије развијених области Европе велики део становништва сели у Сједињене Америчке Државе.  

МОДА

singerДо наглог напретка у производњи одевних предмета долази коришћењем машине за шивење коју је изумео Исак Сингер 1846. године. Одећа је одражавала статусни симбол појединца. На развој моде нарочито су утицали часописи, фотографије и филм који су становнике различитих крајева света упознавали са најновијим модним трендовима. Све већа слобода духа одражавала се и у начину одевања. После Првог светског рата жене су почеле да носе све краћу  гардеробу која је слободно пријањала уз тело. И мушка мода се мењала. После 1890. године уместо фрака мушкарци носе одело које се састоји од панталона, прслука и сакоа.