Vladavina kralja Milana Obrenovića - Istorijski kabinet

Vladavina kralja Milana Obrenovića

Владавина краља Милана

СТВАРАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

MilutinGarasaninNikola Pasic 1Како би се уредио скупштински живот, јавила се потреба да се оснују политичке странке (1881). Најважније су биле: Радикална, Либерална и Напредњачка. Радикали, на челу са Николом Пашићем борили су се за увођење парламентаризма, тј. да народна скупштина има законодавну власт и да бира председника владе. Либерали, које је предводио Јован Ристић, залагали су се за уређену законодавну власт, слободу штампе и независност судства. Напредњаци су највише били по вољи краљу Милану, па су често били на власти. На челу са Милутином Гарашанином борили су се за европеизацију Србије. Донели су низ напредних закона: Закон о штампи, Закон о судијама, Закон о слободи зборова и удруживања.

kralj-Milan-Obrenovic-sa-suprugom-Natalijom-i-sinom-Aleksandrom1ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ 1882. 

После Берлинског конгреса спољна политика Србије окреће се према Аустроугарској. Тајном конвенцијом кнез Милан се обавезао да Србија неће правити никакве савезе без знања Аустроугарске. За узврат Аустроугари су подржали Милана да се прогласи за краља. На овај начин краљ Милан Први Обреновић Четврти подигао је углед Србије међу балканским државама.  

ТИМОЧКА БУНА 1883.

Модернизацијом војске краљ Милан је желео да одузме оружје од народа и да га смести у војне магацине. Ова одлука довела је до револта народа и побуне у источној Србији. Подстрекачи побуне били су истакнути радикали са Николом Пашићем на челу. Буна је угушена, а преки суд у Зајечару осудио је око сто људи. Ови догађаји успорили су реформе напредњака, а влада напредњака Милана Пироћанца поднела је оставку. Следеће две године, краљ Милан је завео крајњи апсолутизам. 1)

Княжество България и Източна Румелия -СъединениетоСРПСКО-БУГАРСКИ РАТ 1885.

Пловдивским превратом Кнежевина Бугарска и Источна Румелија су се ујединиле. На овај начин биле су прекршене одлуке Берлинског конгреса. Ово је био повод да краљ Милан Бугарској објави рат. Неспремна српска војска била је поражена код Сливнице. Овај неуспех је окаљао углед краља и наговестио његов скори пад. Уз помоћ Аустроугарске, територија државе била је сачувана.

УСТАВ ИЗ 1888. ГОДИНЕ

ustav 1888Пошто је решио да напусти власт и умири своје политичке противнике, краљ Милан је допустио  да се донесе устав2) којим се уводи парламентарна владавина.3) Све странке су учествовале у његовом писању. Свако ко је плаћао макар 15 динара пореза имао је право да гласа. Која странка има већину у скупштини, она има право да формира владу. Најбројнији су били радикали.

АБДИКАЦИЈА И ЗНАЧАЈ КРАЉА МИЛАНА

Видно разочаран због изгубљеног рата, због развода од супруге Наталије и због несугласица са политичким противницима, на Дан  Краљевине  22. фебруара 1889, Милан је добровољно предао власт своме сину. За време краља Милана Србија је крупним корацима напредовала: стекла је независност, добила територијално проширење, стајаћу војску, савремен устав и уздигнута је у ранг краљевине.   

 1) Апсолутизам је један од облика аутократије или самовлашћа.

2) Устав – основни закон једне земље.

3) Парламентаризам – облик власти заснован на начелу поделе власти на законодавну, извршну и судску.