Srpsko-turski ratovi i Berlinski kongres

Српско-турски ратови и Берлински конгрес

 ИСТОЧНА КРИЗА

400px-Berliner kongressБалканске државе су имале став да Балкан треба да припадне балканским народима. Остало је само питање времена колико ће се дуго Османско царство задржати на Балкану. Отварањем овог питања јавила се источна криза. Трајала је од 1875. до 1878. године и обухватала следеће догађаје: Устанак у Босни и Херцеговини, Први и други српско-турски рат, Сан Стефански мир и Берлински конгрес. Тек што је почео самостално да влада, кнез Милан је морао да одлучи да ли да помогне српске устанике у Босни и Херцеговини (1875). Помоћ устаницима значила је рат са Турском.

Milan ObrenovicПРВИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1876-1877.

Пошто је порта одбила да кнезу Милану да на управљање Босну, он је Турској објавио рат. После два дана Србији се придружила и Црна Гора. Аустроугарска и Русија одлучиле су на састанку у Рајхштату да се не мешају у рат. У случају ратног пораза, Србији и Црној Гори би гарантовали територијалну целовитост, али ако Срби победе, највећи део Босне и Херцеговине припао би Аустроугарској. Пошто је кнез Милан ушао у рат војно неспреман, Србија је претрпела поразе код Ђуниса и Делиграда (1876). Рат се завршио миром у Цариграду, фебруара 1877. Територијална целовитост Србије остала је сачувана.

ДРУГИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1877-1878.

Избијање руско-турског рата (април 1877), увело је Србију у нови рат са Турском, децембра 1877. Ратни циљ Србије остао је исти као и у предходном рату: ослобађање српског народа од турске власти и територијално ширење према југу. У овом рату Срби су имали више успеха. За око две недеље ослобођени су Пирот, Ниш, Лесковац, Врање. Убрзо су Русија и Турска потписале примирје које се односило и на Србе.

САН СТЕФАНСКИ МИР И БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС

jovan risticИако је победила у рату, Русија није успела да се прошири на Босфор и Дарданеле. Уместо тога, Сан Стефанским миром (март 1878) створила је Велику Бугарску која се простирала до Ниша и Пирота. Због овога, Србија се осетила изиграном од Русије, па ће своју политику у будућности окренути према Аустроугарској. Ни Аустроугарској нису одговарале одредбе Сан Стефанског мира. Због тога је немачки канцелар Ото фон Бизмарк у Берлину сазвао конгрес (1878). Судбина Србије сада је постала предмет политике великих сила. Кнез Милан је на конгрес послао искусног политичара Јована Ристића. Аустроугарска се на конгресу залагала за српске интересе уз услов да се Србија не противи окупацији Босне и Херцеговине, да изгради железницу од Београда до Ниша и да закључи повољан трговински уговор са Аустроугарском.

  Одлуке Берлинског конгреса су:

  1. Србија добија независност и 4 округа: Нишки, Пиротски, Врањски и ТопличкиSrbija-1878
  2. Црна Гора добија независност и територијално проширење,
  3. Велика Бугарска је смањена и подељена на Кнежевину   Бугарску и Источну Румелију,
  4. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину.

Поред избијања српске револуције 1804. године, стицање државне независности представља најзначајнији догађај у историји српског народа деветнаестог века.