ДРЖАВНИ ПРОВИЗОРИЈУМ

Многи елементи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца прве три године нису били коначно уређени. Границе ће бити дефинисане тек 1919. и 1920. године уговорима са суседима (БРИГАМА)*. Држава није имала чак ни изабрани парламент, већ Привремено народно представништво чији су посланици изабрани владиним указом. Народно представништво имало је задатак да припреми изборе за скупштину чији би главни задатак био да донесе устав.

 КАРАКТЕР ЕВРОПСКЕ ПОЛИТИКЕ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

 Међуратна политика Европе може се поделити на два периода: први, када водећу реч у политичким односима имају победнице Првог светског рата и други, када доласком Хитлера на власт 1933. почиње период агресивне политике фашистичких држава Немачке и Италије и милитаристичког Јапана. Први сигнал да ове државе не желе решавати проблеме мирним путем представља њихово напуштање Друштва народа.

ОДЛИКЕ ФАШИЗМА

Велика  економска криза и тешки услови Версајског мира довешће до пропасти демократског система у неким државама Европе.  Те државе ће покушати да нађу излаз у фашизму, новом политичком покрету који се први пут јавио у Италији. У Немачкој је био познат под називом нацизам. Фашисти  су сматрали да је држава институција која треба у потпуности да надзире сваки део друштвеног живота својих становника. Главне одлике фашизма су диктатура, агресија, национализам, антисемитизам и расизам. Ово су биле вредности које су фашистички диктатори желели да спроведу у дело.

 ВЕРСАЈСКИ МИРОВНИ СИСТЕМ

Мировна конференција почела је са радом 18. јануара 1919. године у дворцима око Париза. Водећу реч на конференцији имале су САД, Британија, Француска и Италија. Већина држава победница  настојала је да приграби што већи плен за себе. Амерички председник Вудро Вилсон (14 тачака) сматрао је да сваки народ треба да одређује своју политичку будућност, а не силе победнице тајном дипломатијом. Ово је био разлог да Америка повуче свог представника са мировне конференције.