ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА

Идеја о стварању заједничке државе Јужних Словена јавила се у првој половини 19. века. Код југословенских народа који су живели у Аустроугарској постојала су два мишљења о стварању заједничке државе. Једно је било за стварање југословенске заједнице у оквиру Аустроугарске, а друго за самосталну југословенску државу. Пропаст Аустроугарске у Првом светском рату убрзала је стварање самосталне државе Јужних Словена. Главни носиоци уједињења били су Српска влада и Југословенски одбор.

УЗРОЦИ И КАРАКТЕР РЕВОЛУЦИЈА

Почетком 20. века Русија је била једна од најзаосталијих држава Европе. Иако је формално укинут феудализам, остала је полуфеудална држава са веома јаком влашћу цара. Поред Турске последња је од великих сила  донела устав (1906), а реформе су тешко спровођене. Оваквим системом нико није био задовољан. Материјална издвајања за рат још су више отежала положај осиромашеног руског народа. Несташица прехрамбених производа, њихов шверц и огромне жртве на Источном фронту довеле су до револуција током 1917. године. Прва је била фебруарска – рушење царског система и завођење парламентаризма, а друга октобарска, где је срушен грађански парламентаризам и успостављен нов, социјалистички друштвени поредак.

ОКУПАЦИОНА ПОДЕЛА СРБИЈЕ

После повлачења српске војске извршена је окупациона подела Србије. Аустроугарска је под својом влашћу држала северну и западну, а Бугарска јужну и југоисточну Србију. У аустроугарској окупационој зони била је организована привредна експлоатација становништва. Одузимање стоке и пољопривредних производа постала је свакодневна стварност. Глад која се у Србији појавила однела је око 8.000 људи. Стање у бугарској окупационој зони било је још теже. Бугарска је, не бирајући средства, вршила бугаризацију Срба.

ВЕЛИКЕ БИТКЕ: ВЕРДЕН И СОМА

Највеће битке Првог светског рата одигране су на Западном фронту 1916. године. Желећи коначно да сломи француску одбрану, Немачка је напала добро утврђени град Верден. Као помоћ француској војсци, Енглези су покренули офанзиву на реци Соми, а Руси Брусиловљеву офанзиву.

ПОЧЕТАК РАТА

Аустроугарска је за убиство Франца Фердинанда оптужила Краљевину Србију. Неколико дана после ултиматума1), 28. јула 1914. Србији је објављен  рат. Под врховном командом регента Александра и начелника генералштаба војводе Путника, три српске армије предводили су Петар Бојовић, Степа Степановић и Павле Јуришић Штурм. Главни напад аустроугарске Балканске војске, под командом Оскара Поћорека, уследио је преко Дрине.

ОБЕЛЕЖЈЕ РАТА

У Првом светском рату, од 1914. до 1918. године, зараћене стране биле су подељене у два војна савеза. Централне силе (Тројни савез) чиниле су Немачка и Аустроугарска, а Тројну антанту Француска, Русија и Велика Британија.¹⁾ Италија је прешла на страну Антанте, пошто је за учешће у рату добила део источне обале Јадранског мора. Најзначајнији фронтови били су Западни, Источни, Италијански и Балкански. У рату је учествовало 36 држава у којима је живело око милијарду и по становника.